Knjiga za svaku ženu koja je na putu samospoznaje ( a i za ponekog džentlmena )...
Sve sto živi neki ožiljak ima.
Jesenjin
Saboter
Nikada ranije nisam razmišljala da u nama postoji
ili živi deo psihe, deo nas, koji je prirodni grabežljivac. Predator, koji nas sabotira, omalovažava,
krade nam deo duše. Vreba nas iz prikrajka.Strahom nas savija, umanjuje ono što jesmo. Čuva nas u kavezu naših slabosti.
Saboter, ona kočnica u nama.
On se projektuje na ljude oko nas, kada mu dajemo previše moći , snage i naše energije , kada poverujemo u njegovu priču , tada oživi u nekom liku, u osobi u našem životu.
To su svi oni negativci našeg života, koji nas potcenjuju, teraju nas da odbacimo sebe, da odustanemo od svoje istine. Oni koji ne veruju u nas, u naš talenat ili naše snove, koji nas obezvredjuju, a mi im dopuštamo, agresivni partneri koji nam oduzimaju sjaj u očima, kao i sve naše ovisnosti i svi poroci, sve ono što nas čini nesigurnim i manje vrednim . ..lista je beskrajna, a pitanje je zašto to dopuštamo??
Znaćemo da je tu kada žarko želimo ljubav i vezu, a opet kao da uvek sabotiramo sebe pogrešnim izborima, tražeći ljubav na nemogućim mestima, u emotivno hladnim, nedostupnim partnerima ili onima koji nas i ne žele. Ljubav kao da nam beži, a mi krivimo sebe da nismo dovoljno dobri ili vredni i da moramo i trebamo da budemo nešto više i bolje. Neka savršena verzija ako je moguće, sa naslovne strane, mislimo da samo takvi bićemo dobri sebi a i drugima.
Moraš i trebaš dve omiljene fraze našeg unutrašnjeg sabotera.
On seje onaj samoprezir i stid u nama, kada treba da prekinemo nešto što je loše za nas, a to ne radimo, ne da nam se ili kada odustajemo od svojih snova i ciljeva već na prvom koraku. Ubedjujemo sebe ma teško je, neću moći,neću znati, nemam vremena, matora sam, sutra ću, nemam snage, ispašću smešna, glupa drugima i ono moje omiljeno - Šta će drugi reći... znate tu priču, svi je vrtimo u svojoj glavi ponekad, a neko i non stop.
Naš unutrašnji kritičar krade nam snove jer mu verujemo, udara nas gde smo najslabiji.
Drži nas u nekoj maloj sigurnoj zoni, u životu uskih okvira jer sve drugo ga plaši - dobro je i ovako, može da bude i gore.. Igra nekoliko omiljenih uloga : sudija, kritičar, žrtva, kontrolor pa čak i onaj koji udovoljava svima kome je teško da kaže Ne drugima, da se zauzme za sebe..
Zamišljam ga kao muškarca, mada je i on ''moje ja“, jer živi u senovitim predelima moje duše, na mojoj tamnoj strani i krade energiju od moje divlje žene, moje suštine koja me vodi u ovom životu.
To je glas Velikog Cenzora u nama, koji su napravili svi kritičari mog života, nikad srećan i nikad zadovoljan, uvek će naći razlog da bude nesrećan ili ljut jer nije sve kao što sam očekivala ili će me plašiti nekom imaginarnom sudbinom koja može da me zadesi ne daj Bože. Ako sam srećna naći će zrno sumnje ili krivice ili straha da pokvari taj osećaj, kao da ga ne zaslužujem.
Ne slušam više taj glas trovača, koji brine, kuka, žali se,koji mi priča tužne priče, uplašeni glas koji stalno vrti isti film i priču.
Svesnost je moja moć.
Sada sam ga prepoznala, prihvatila da je tu, čujem ga šta priča. Čujem sve Laži koje mi plasira,ali mu ne verujem više i ne slušam ga.
Ne padam više tako lako na njegove fore.
Taj mahniti gonič robova da nešto moram sada i odmah, je nestao. Ništa više ne moram, sem možda da se što bolje osećam.
Saboter, ona kočnica u nama.
On se projektuje na ljude oko nas, kada mu dajemo previše moći , snage i naše energije , kada poverujemo u njegovu priču , tada oživi u nekom liku, u osobi u našem životu.
To su svi oni negativci našeg života, koji nas potcenjuju, teraju nas da odbacimo sebe, da odustanemo od svoje istine. Oni koji ne veruju u nas, u naš talenat ili naše snove, koji nas obezvredjuju, a mi im dopuštamo, agresivni partneri koji nam oduzimaju sjaj u očima, kao i sve naše ovisnosti i svi poroci, sve ono što nas čini nesigurnim i manje vrednim . ..lista je beskrajna, a pitanje je zašto to dopuštamo??
Znaćemo da je tu kada žarko želimo ljubav i vezu, a opet kao da uvek sabotiramo sebe pogrešnim izborima, tražeći ljubav na nemogućim mestima, u emotivno hladnim, nedostupnim partnerima ili onima koji nas i ne žele. Ljubav kao da nam beži, a mi krivimo sebe da nismo dovoljno dobri ili vredni i da moramo i trebamo da budemo nešto više i bolje. Neka savršena verzija ako je moguće, sa naslovne strane, mislimo da samo takvi bićemo dobri sebi a i drugima.
Moraš i trebaš dve omiljene fraze našeg unutrašnjeg sabotera.
On seje onaj samoprezir i stid u nama, kada treba da prekinemo nešto što je loše za nas, a to ne radimo, ne da nam se ili kada odustajemo od svojih snova i ciljeva već na prvom koraku. Ubedjujemo sebe ma teško je, neću moći,neću znati, nemam vremena, matora sam, sutra ću, nemam snage, ispašću smešna, glupa drugima i ono moje omiljeno - Šta će drugi reći... znate tu priču, svi je vrtimo u svojoj glavi ponekad, a neko i non stop.
Naš unutrašnji kritičar krade nam snove jer mu verujemo, udara nas gde smo najslabiji.
Drži nas u nekoj maloj sigurnoj zoni, u životu uskih okvira jer sve drugo ga plaši - dobro je i ovako, može da bude i gore.. Igra nekoliko omiljenih uloga : sudija, kritičar, žrtva, kontrolor pa čak i onaj koji udovoljava svima kome je teško da kaže Ne drugima, da se zauzme za sebe..
Zamišljam ga kao muškarca, mada je i on ''moje ja“, jer živi u senovitim predelima moje duše, na mojoj tamnoj strani i krade energiju od moje divlje žene, moje suštine koja me vodi u ovom životu.
To je glas Velikog Cenzora u nama, koji su napravili svi kritičari mog života, nikad srećan i nikad zadovoljan, uvek će naći razlog da bude nesrećan ili ljut jer nije sve kao što sam očekivala ili će me plašiti nekom imaginarnom sudbinom koja može da me zadesi ne daj Bože. Ako sam srećna naći će zrno sumnje ili krivice ili straha da pokvari taj osećaj, kao da ga ne zaslužujem.
Ne slušam više taj glas trovača, koji brine, kuka, žali se,koji mi priča tužne priče, uplašeni glas koji stalno vrti isti film i priču.
Svesnost je moja moć.
Sada sam ga prepoznala, prihvatila da je tu, čujem ga šta priča. Čujem sve Laži koje mi plasira,ali mu ne verujem više i ne slušam ga.
Ne padam više tako lako na njegove fore.
Taj mahniti gonič robova da nešto moram sada i odmah, je nestao. Ništa više ne moram, sem možda da se što bolje osećam.
Život koji se ne ispituje nije vredan življenja.
Sokrat
Divlja Žena
Mi smo moćni kreatori života, kreatori i
kreacija, mi smo bogovi i boginje koji hodaju.
To je najveća tajna ili velika istina, koju smo zaboravili i time smo sami sebi oduzeli moć.
To je najveća tajna ili velika istina, koju smo zaboravili i time smo sami sebi oduzeli moć.
Toliko uvida dok čitam ovu knjigu, toliko misli o
saboteru, a o tome sam i pričala ovih dana sa prijateljima i knjiga mi dolazi
kao odgovor, kao ključ na mom traganju, kao mali sinhronicitet u mojoj
slagalici.
Knjiga poručuje da u nama živi Divlja žena, koja je naša prava priroda, ženska snaga i mudrost. Pokušavam često da je sputam, ugušim i odbacim, prilagodim a ona je moja suština, jezgro u meni. Vodilja i istinska lepota. Moj svetionik, moja enegija koja me vodi.
Ona zna odmah , to je moja intuicija koja spoznaje sve u prvih nekoliko sekundi, ona koja oseća.
Divlja snaga, koja traži da bude slobodna, nesputana,neograničena, koja bi da se izrazi potpuno i koja me voli i prihvata upravo ovakvu kakva jesam, jer zna da sam jedinstvena i posebna.
Knjiga poručuje da u nama živi Divlja žena, koja je naša prava priroda, ženska snaga i mudrost. Pokušavam često da je sputam, ugušim i odbacim, prilagodim a ona je moja suština, jezgro u meni. Vodilja i istinska lepota. Moj svetionik, moja enegija koja me vodi.
Ona zna odmah , to je moja intuicija koja spoznaje sve u prvih nekoliko sekundi, ona koja oseća.
Divlja snaga, koja traži da bude slobodna, nesputana,neograničena, koja bi da se izrazi potpuno i koja me voli i prihvata upravo ovakvu kakva jesam, jer zna da sam jedinstvena i posebna.
Društvo je sputava,okviri i pravila je ubijaju, a
naivna devojka u meni, koja želi da se svima dopadne pa makar izgubila sebe,
beži od nje , jer je ne vidi pravim očima već se stidi njene sirovosti.
Ona je moja kreativna snaga,u njoj su svi izvori, moja nadahnuća i moj život.
Tu je kada svi odu,kada ostanem sama sa sobom, ona me transformiše i diže iz pepela.
Ona je moj mesec u Škorpionu, moja majka i moj vodič.
Ceo život me uče da je umanjim u sebi, da nije vredna, da je odbacim.
Ali ona nadje način da mi otvori oči, da pronadje prava pitanja, probudi moju radoznalost, uzburka mi krv i onda me obuzme, postajem samo ona, dovoljna sebi, ispunjena, puna ljubavi za sve svoje delove i druge, nadahnuta životom, puna do vrha sopstvenom svrhom.
Živa jedinstveno i neponovljivo.
Ona je moja kreativna snaga,u njoj su svi izvori, moja nadahnuća i moj život.
Tu je kada svi odu,kada ostanem sama sa sobom, ona me transformiše i diže iz pepela.
Ona je moj mesec u Škorpionu, moja majka i moj vodič.
" Divlji svet i divlje žene ugrožene su vrste.
Zdrava žena uvek je slična vuku, stabilna je, prepuna snažne životne sile, svesna je svojih mogućnosti, domišljata, odana i pokretna. Divlja žena se može posmatrati kao poznavanje duše same žene, bez nje nemaju sluh kojima bi čule njen govor duše, ili primetile udaranje svog unutrašnjeg ritma. Bez nje dani joj prolaze u dosadi ili neispunjenim željama, snovima, čekajući da se kojim čudom probudi u njoj. Bez nje žene zaboravljaju svoju svrhu postojanja, izgaraju u neostavrenim željama. Divlja žena jeste njihovo srce koje kuca, kao što ljudsko srce upravlja fizičkim telom "
Žene koje trče s vukovima - Clarissa Pinkola Estes
Ali ona nadje način da mi otvori oči, da pronadje prava pitanja, probudi moju radoznalost, uzburka mi krv i onda me obuzme, postajem samo ona, dovoljna sebi, ispunjena, puna ljubavi za sve svoje delove i druge, nadahnuta životom, puna do vrha sopstvenom svrhom.
Živa jedinstveno i neponovljivo.
Nikada nije onako kako izgleda, nešto duboko u nama uvek oseća istinu života i traži , prosto zahteva da budemo ono što zaista jesmo i odbacimo sva prilagodjavanja.
Kada nastupi praznina, kada mislimo da smo u pustinji života, da je svuda dosadno, jalovo i da nema izlaza, ključ, naša svesnost nam otvara oči. Sklanja nam maglu u kojoj živimo i vidimo da u nama sve vri, da smo i te kako žive u dubini. Kao u pustinji, život je uvek duboko u nama .
Svi izvori ljubavi, snage, zdravlja, izlečenja, promene , nisu u drugima već u nama, u našem prirodnom jezgru, u našoj suštini, u našoj divljoj ženi. I zato dopusti da te njena strast vodi na ovim putevima života, jer zaista nema granica sem onih koje sami crtamo u sebi..
" Nemojte se povlačiti i umanjivati ako vas nazovu crnom ovcom, skitnicom, vukom samotnjakom. Oni koji sporo uviđaju, kažu da je nekonformist propast društva. No, već se vekovima pokazuje da biti različit znači stajati na rubu, da je gotovo sigurno da će ta osoba napraviti kakav originalan doprinos, koristan i zapanjujući doprinos svojoj kulturi." - delic iz knjige..
Afirmacija:
Ja sam mnogo više od onog što se čini da jesam, sva snaga i moć su u meni.
