PROBUDI RATNIKA U SEBI

" Za mene postoji samo putovanje  putevima koji imaju srca. 

Tu ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put 

predje sav  do kraja. 

I tu  putujem,  gledajući, gledajući  sve bez daha."

Karlos Kastaneda –  pisac, antropolog,  šaman, nagual, ratnik znanja

Da li ste čitali Kastanedine knjige?

 Meni su fascinantne,čitam ih ili bolje reći iščitavam i proučavam već godinama, svaku knjigu sam  pročitala po nekolko puta. Uranjam u taj magični svet  šamana i vračeva starog Meksika, vidim sebe kako sa čuvenim nagualom Don Huanom  spoznajem sve tajne ove Vaseljene , kako briše moj svet jednim potezom, rušim sve barijere percepcije i postajem majstor Umeća sanjanja i svesti.

Kastaneda hvaljen i osporavan, toliko kopiran od strane drugih, za mene je neponovljivo orginalan, jedan od mojih prvih učitelja od kada sam krenula ovom krivudavom stazom duha i budjenja tj. u ovu potragu za mojim Savršenim balansom.

Ko nije čitao te knjige sad već misli da sam definitivno prolupala i odustaje od daljih stranica, ali bez malo ludosti i nema magije života za kojom toliko čeznemo. U ovoj ludoj igri zvanoj Život, jedina stvar koja nas zaista sprečava da uradimo nešto Neverovatno smo mi sami.

Znam da nam je svima dosadio ovaj svet običnog i svakodnevnog, iste misli i brige o poslu, parama i godinama, šta drugi misle o nama ili šta će biti sutra ili da li ću se ikada udati i imati decu  ili da li će ceo život da mi budeo ovakav , kada ću da počnem zaista da živim – hello negativna misli u mojoj glavi Ja već Živim, možda do sada nisi primetila ali sam i te kako živa.

Sve smo naučili naopako i zato nam je svet postao običan, a život depresivan, a to je samo naš pogled, naš Um koji interpretira i tumači stvari na negativan, isti i predvidljiv način.

 Kaže Kastaneda da nas taj neprestani unutrašnji dijalog, to beskrajno brbljanje u nama koje nikada ne prestaje, drži zarobljenim na istom mestu, u istom šablonu života, istim misaonim obrascima, u istom položaju skupne tačke svesti, koja i kreira naš svet.

Svakoga dana mi mislimo iste misli, iznova i iznova, trošimo energiju na iste ideje o sebi i tako ih održavamo, a onda se pitamo zašto je sve isto, zašto nam se život ne menja?

Promeni svoje misli, promeni svoj život. 

Mnoge  stvari znamo, ali malo šta smo zaista naučili , a još manje istinski ih živimo. Najveće istine uvek su jednostavne. Misli su kreativne, misli su potencijali mogućnosti, promeni svoju priču o životu,ne pričaj kako jeste već kako želiš da bude, deluj u skladu sa tim i tada će se tvoj svet promeniti. 

Kreacija je vibraciona igra, a koju vibraciju ti nudiš, to je glavno pitanje?

“ Ako se uvek trudite da budete normalni, nikada nećete saznati koliko neverovatni možete biti .”

jedinstvena -   Maya Angelou

Zaustavi dijalog, uroni u unutrašnju tišinu. Tišina je umeće ratnika, a meditacija je njegov mač.

Da li ste zaista probali nekada da zaustavite svoje misli na duže od 15 sekundi?

Skoro nemoguća misija.

To je cilj svih meditacija ovog sveta, da uronimo u sebe, spoznamo ko zaista jesmo ili osvestimo svoju  suštinu. Ali kada uronimo u sebe, dahom i disanjem spustimo svoje moždane aktivnosti, iz beta talasa kada smo aktivni i budni, odemo na alfa nivo, to je ono dremljivo stanje pred san ili još dublje u teta nivo, otkrićemo da nam se misli gube, da nam je teško uopšte i da mislimo, ali se zato osećamo blaženo i opušteno, u miru, konektovano sa Izvorom u nama. Zaustavljamo sve otpore, puštamo sav grč da nestane.

Dolazimo na mesto gde prestaje briga i počinje sloboda. 

Čista svesnost. 

U početku u tom stanju nisam spoznala ko jesam, ali sam izgubila svoje misli koje su me kada posebno polude znale i da drže u stanju straha i brige satima,a duže od toga im nisam dozvoljavala.

Briga je posebno stanje uma i mislim da je generalno čovečanstvo navučeno na taj osećaj. Kada brinemo mi mislimo da radimo nešto, a sve što radimo jeste da se negativno programiramo i da se osećamo sve lošije. 

Kada imamo neki nazovi problem tj.izazov, mislimo da je normalno da brinemo i kidamo se oko toga, kao to će ga rešiti a neće, već nas samo još više udaljava od rešenja i troši nam energiju. 

Briga je glavni potrošač naše životne energije. Da jeste, za mene je to bilo otkriće kada sam shvatila da negativne emocije, na nižoj skali vibracije, čine ne samo da se osećamo loše i jadno, već nam oduzimaju snagu i energiju. Bukvalno nas troše, da bi se mi osećali jadnima.

Što bi Kastaneda rekao : “ Stvaramo se ili jadnima ili snažnima, količina uloženog truda je ista” . Mi biramo.

Šta ću misliti - ja biram, o čemu ću pričati - ja biram, u šta verujem – ja biram, šta radim – ja biram, kako ću se osećati -  moj je izbor.. naši  izbori nas odredjuju i definišu. 

Naša trenutna realnost je zbir svih prošlih odluka i izbora, a svojim mislima, rečima i delima sada kreiramo budućnost. Moć je u znanju da uvek imamo mogućnost izbora i da sve možemo da promenimo, baš SVE.  

Kada jednom napraviš izbor, radi to sa punim duhom, oslobodjen briga i misli, jer čeka te još bezbroj odluka na tvom putu.

Neverovatno je da većina ljudi apsolutno nije svesna ovog procesa, već konstantno živi u strahu, besu, razočarenju, stidu, mržnji,  nezadovoljstvu i krivici..u površnosti svakodnevnog Uma.  I svi misle da tako treba, to rade svi, život je takav, drugi su krivi, život  je težak itd.. i druga sr..a. 

Žive u dubokom neznanju i nesvesti, ubedjeni  u materijalnost i logičnost ovog sveta, žive iz navike iz dana u dan bez snage i energije da otvore oči, skinu koprenu iluzije i vide ovaj svet magije koji je sve vreme tu ispred nas.

“ Osnovna razlika između običnog čoveka i ratnika je u tome što ratnik sve  uzima kao izazov dok običan čovek sve prima ili kao neki blagoslov ili kao prokletstvo”

Kastaneda - Priče o moći

I sama sam godinama bila navučena na brigu i još sam po nekada kada se zaboravim, to su jaki programi u meni, sistematski usadjeni od detinjstva, preuzeti, naučeni,  koji su od mog života pravili mix nezadovoljstva / dosade /straha / usamljenosti/ kriza i što je najsmešnije sama sam ih stvarala, kreirajući istu realnost iznova i iznova..

Taj konstantan pozadinski osećaj u meni, da moram da brinem o nečemu , jer ko zna šta sve može da se desi ako ne razmišljam o tome , taj glas koji kljuca stalno istu priču, sve dok ga ne postanemo svesni. 

Brinula sam o poslu, o parama, o izgledu, godinama – uvek sam bila matora i sa 25 haha, o zdravlju – šta sada ovaj osećaj znači, što me ovo sada boli, o ljubavi ako imam dečka brinem da li mu se svidjam dovoljno, ako ga nemam brinem što sam sama, što vreme prolazi, što ništa ne radim sa svojim životom konkretno.. - kao da to što sam zaista “ Ja” ova božanska iskra svesti što sve doživljava i nije bilo dovoljno !!

OMG stalno neka briga o nečemu što se nikada i ne desi, koja iluzija, koja laž, ko mi je usadio taj glupi program.

Nema ničeg manje produktivnog i više destruktivnog od brige. Da li je briga ikada rešila neki vaš problem?

                                                                      Bob Proctor

Shvatila sam da sve što mi se dešava nosi u sebi lekcije koje su mi najpotrebnije i moje brige su bile moje mape ka sreći. Prihvatila sam ih i pogledala dublje i videla sam da su samo maska ispod koje se skrivao strah. 

Taj strah mi je oduzimao energiju, slamao moj duh i kao da me je držao u zatvoru, u kutiji uskih granica.  

Bilo je vreme za novo poglavlje mog života.

Tada sam se setila Kastanede i njegovog ratničkog puta, otvorila sam svoj um za sve nove lekcije i odlučila da idem svojim putevima srca, bez obzira na okolnosti, bez straha i žaljenja, uz ratničku žestinu koja ne zna za odustanjanje.

" Ratnikov put je harmonija - harmonija radnji i odluka."